Мирослављево јеванђеље
Није литерални, већ културни споменик. Добило је име по наручиоцу, хумском кнезу Мирославу, брату Стефана Немање. То се сазнаје из записа Григорија Дијака.
|
Мирослављево јеванђеље се налазило у Хиландару. Професор историје Спенски је извукао један лист из Јеванђеља, док је боравио на Светој Гори, и он се данас налази у Русији. Почетком 2016. године руководство Србије је званично потражило од Русије да нам се тај лист врати.
Мирослављево јеванђеље се први пу помиње 1865. године у записима Митије Петковића. Ватрослав Јагић у Хисторији књижевноси народа српских и хрватских 1867. такође спомиње ово јеванђење. Године 1874. Стојан Новаковић је објавио текст у коме га је први пут тако назвао. |
Године 1896. Александар Обреновић је посетио Хиландар и од монашког братства манастира добио на дар Мирослављево јеванђеље. Од тада се чувало у двору, али му се губи траг после мајског преврата. За време повлачења српске војске преко Албаније у једном од сандука, који је доспео на Крф, нашло се и јеванђеље. Од 1918. године чувало се у музеју кнеза Павла. Почетком Другог светског рата чувало се у неком од манастира у западној Србији, и коначно после рата доспева у Народни музеј у Београду, где се и данас чува под посебним режимом.